Kristina otkud ti u ovoj, ako smem da kažem, umetničkoj priči?
Ne smatram sebe umetnikom iako sam oduvek volela da nešto pravim, seckam, lepim, bojim, šijem… Ali zapravo počela sam da štrikam i heklam jer mi je bilo dosadno na master studijama, a počela sam da viđam na Facebook-u žene koje su prodavale svoje radove, i kaako nisam planirala da se zaposlim još uvek pomislila sam da bi to bio lep način da zaradim malo para, a i da na lep način popunim slobodno vreme.
Gde si odrasla?
U Zrenjaninu, gradu u Banatu na obali Begeja, gde sunce najlepše sija, i gde je sve natenane.
Imaš brata ili sestru?
Imam mlađeg brata koji je skroz drugačiji od mene, i bavi se potpuno drugačijim poslom.
Baka, deka?
Baka i deda su bitan deo ovoga što sada radim jer me je prve bodove u štrikanju upravo ona naučila, i kod njih sam provodila jako puno vremena, i bili su mi podrška u svemu.
Draga sećanja?
Neka od najdražih sećanja su mi vezana za boravak kod bake i dede. Između ostalih sećam se oraha koji je još uvek ispred kuće, i na koji smo se penjali. Mislim da sam u jednom momentu maltene živela na tom orahu.
Šta misliš da je prevagnulo za tvoj smer odrastanja i sazrevanja?
Iskreno ne znam. U porodici smo generalno više bili okrenuti prirodnim naukama, i ja sam uvek bila dobra iz tih predmeta, pa sam tako i završila ekologiju. A zapravo sam želela da budem dizajner i od tog sna sam odustala jer sam mislila da me neće primiti na Akademiju jer ne znam da crtam.
Sad heklam igračke, i iako je veliki deo toga kreativnost, matematika je jako bitna, i olakšava mi posao.
Imaš li osobine sa kojima se boriš?
Najviše se borim sa tim što umem često da kažem nešto, a da prethodno ne razmislim.
U šta veruješ?
U biologiju, i to da je sve na ovom svetu savršeno i da savršeno funkcioniše.
Svetlo za tebe na kraju tunela, (lošeg perioda, dana)?
Moje svetlo je uvek moj sin, jer njegov osmeh briše sve.
Ljubazna si … jer uvek tretiram druge onako kako želim mene da tretiraju, a i zaista mislim da ljubaznošću može mnogo više da se postigne.
Životinje? Volim životinje, iako ih se bojim dok se ne upoznamo. Mi imamo 2 psa i kokoške.
Skriveni hobi?
Skriveni hobi mi je crtanje. I dalje ne znam da crtam, ali i dalje jako volim to da radim.
Predlog knjige i filma?
Volim sve knjige Fredrika Bakmana, ali recimo “Moja baka vam se izvinjava” bih izdvojila kao prvu koju bi trebalo neko da pročita, iako mi nije omiljena njegova. A od filmova “Joy”.
Šta si studirala ?
Završila sam ekologiju na PMF-u.
Koja tehnika ti trenutno najviše prija?
Istina je da više volim da štrikam nego da heklam, ali su lepše i lakše za izradu heklane igračke, a volim igračke, tako da trenutno više heklam nego što štrikam.
Koliko umetnost može pomoći u borbi za očuvanje ove naše divne planete?Naše vrste?Sebe u ovom ludom vremenu?
Za planetu ne znam, ali znam da ću ja štrikati i heklati dokle god budem sposobna za to, nevezano za finansijsku situaciju.
I za kraj neki savet vezan za prethodno pitanje?
Mišljenja sam da svako treba da ima neki hobi šta god to bilo, i neki vid izduvnog ventila.
Kristinu Vukov možete pratiti na instagramu na profilu @vukovheklaneigracke, a ako želite da naučite da heklate onda na profilu @heklicomdoposla
Rekla bih da nije strog nastavnik 🙂
Najnoviji komentari