Ksenija Šćepanović

Ksenija Šćepanović

Negde oko Nove 2020, upoznala sam Kseniju u Kosi-ateljeu. Jako prijatna i skromna, pažljivo je slušala Nikoline savete i isto tako postavljala  konkretna pitanja, vezana za slikanje. Polako i nenametljivo pojavljivala se obrazovana mlada devojka, talentovana za slikanje, fotografiju i pisanje, što sam tek otkrila nekoliko meseci kasnije, zahvaljujući instagram profilu.

Učinila mi je pravo zadovoljstvo da “svrati” i nešto nam ispriča, a vi obavezno posetite njen blog Drugačijosti 

“Rodila sam se u moru, makar tako volim da mislim, ali kao što je Mala Sirena tražila noge da bi hodala po travi, tako ja mijenjam svoje more za svoj asfalt u vidu čudnog Beograda.

Rođena sam u maloj sredini punoj neobičnih plaža i čudnih kafa. Maštam da se preselim na vrh neke planine, moj hrčak i ja i odatle da posmatram oblake i pijem cijedjenu narandžu.”

1.Gde si odrasla?

Odrasla sam u krilu svoga djeda Mikija, na travi, u moru i na vrhu svega u bakinoj uvijek urednoj kuhinji.

2.Brat, sestra…

Imam. Trpim. Njihove posebnosti su nešto zbog čega svaki dan imam grčeve od nervoze i ljubavi. Ljubi ih sestra.

3.Baka, deka

Njena kuhinja i njegove beskrajno utješne priče. Zabavnik, sladoled, šah koji me uporno pokušavao naučiti, medjutim nikako da naučim da top može samo pravo. Kasnije sam to naučila kada su ljudi u pitanju.

4.Draga sećanja

Mirisi i ukusi, zagrljaj, ljuljaška,penjanje na drveće

svaki odlazak na plažu sa djedom, svaka jabuka koju mi je oljuštio, Čardak ni na nebu ni na zemlji. Djedovo unuče zauvjek.

5.Šta misliš da je prevagnulo za smer odrastanja i sazrevanja?

Prva ljubav.

6.U šta veruješ?

U boje

7.Svetlo na kraju tunela, lošeg perioda, dana?

Atelje Kosić, Kosiatelje. Mirna luka u sred Beograda. Ljudi. Ljubav. I kolači mame Kosić.

8.Ljubazna si jer…

su ljudi često neljubazni

9.Životinje

Pingvini. I sve zlatne ribice koje sam voljela.

10.Skriveni hobi

Skrivanje emocija u teglu za ajvar. Ne volim ajvar.

11.Ljubav

U neobičnim osobama iz filmova. Volim da mislim da sam melodija iz filma Amélie

12.Predlog knjige za čitanje i filma za gledanje?

Nebo nad Berlinom, nepodnošljiva poetičnost tog filma i Bruna. Zbirka poezije Vita Nikolića i svaka knjiga koju moja baka Vila voli.

13.Nešto vezano za hranu…recept?

Pašta sa tunom:

1) jedna manja konzerva pasiranog paradajza(ili veća, zavisi od količine i kako ste raspoloženi tog dana)

2) jedna konzerva tune u komadima

3) malo maslina

4) malo kapara

5) šargarepa

6) luk(crni)2 komada

7) magična mješavina začina

8) par kapi bijelog vina(i još par kapi)

9) malo maslinovog ulja

10) dostaaa bijelog luka(jer luk je ljubav)

11) par pjesama vašeg omiljenog izvodjača,malo ljubavi, strpljenja i stomak srećan 🙂      

    “Gledamo Bergmana i smijemo se, a kad vidimo jagode, sjetimo se da ih volimo. U staklenim velikim čašama sa malo šlaga ili šećera, ili onako skoro neoprane, provučene kroz vodu da u svakom grizu osjetimo petiljku polja sa kojeg su ubrane jutros.

     Sada je noć i sada sam vidjela film od Vudija Alena. Duva jak vjetar, klima je na 16 stepeni, konfunzno je vruće. Subjektivna anksioznost se lijepi po zidovima stana kao lubenica kada se cijedi i kaplje na moja neobrijana koljena. Kad vidim dlake,sjetim se da nisam u Donjoj Gorici,na početnoj stanici osmice, na periferiji, i da sam porasla.”     


     ” Imam pet godina i prvi ožiljak iznad oka. Smotana sam i ne volim da mu dajem ruku, a ruka sama ide. Lijevo, desno, kružno, a onda samo visi u vazduhu lažnih stimulansa. Posle će da mi čita Čardak ni na nebu ni na zemlji, a ja ću mirno da zaspim posle trećeg čitanja. Sjutra ću da se naivno probudim, odjednom znam ko je Koen, odjednom imam 16 godina i  veliku želju da vodimo intelektualne razgovore i da konačno znam da igram šah. Osam dana kasnije, nisam mu rekla sve što sam imala, nisam izmislila čardak, i nisam bila na zemlji. Mahala sam nogicama petogodišnje sebe iznad vodopada blijede kože, Zabavnika i knjige iz matematike za 6. razred. U svom lažnom,tajnom  životu ga ponekad sretnem, i nije ljut na mene.  Nasmije se sitno, ja se probudim i sjutra ga sretnem u vidu nekoga drugog na Zelenjaku. Zaledim se na par miliona stotinki, a onda se sjetim.

    Hvala Bogu što taj život postoji. Bojim se zaborava i te praznine u stomaku kao što se Desanka bojala prvog bliskog susreta.”


Isečci sa bloga Drugačijosti, jun 2020

“Shvatila sam da je ljubav najtužnija od svih rakija. I ne sviđa mi se. Plašim je se, a ona je tu, došla i čeka da me ogrebe. Da mi napravi ožiljak na dlanu i ode na sledeci voz za sjećanje. Jebem ti sjećanje i ko ga ugradi. Kad bi postojala ona sprava iz onog filma, pa da sam lažno srećna i emotivno glupa, da bar nisam hiper senzitivna, da me bar boli dupe šta ti misliš, šta ti voliš i kad ti zvoni alarm. Ne sviđa mi se pivo koje piješ, niti to gdje ideš na more. Jer se ja svega toga sjećam. Da sam samo ljuljaška na kojoj se ljuljaš slomila bih se u momentu najvećeg zaleta. Padni na nos i nosi se. Pa posle slušaj Yammat i plači. Ja sam juče, red je na tebe.” 

Isečak sa bloga Drugačijosti, jun 2020

Kseniju možete pratiti na blogu Drugačijosti i na instagramu, na profilu Pishccota

Autori fotografija: 

1.2.i 5 Teodora Arsić 

3. i 4. Ksenija Šćepanović